Tamara Ristić, Beograd

Када плачем са кишом
прозоре отворим широм
Удишем њено испаравање
да суво грло умије
Милозвучно пљуштање
тихи јецај прикрије
али не ублажи
Остајемо тужне
док зрак сунца промољен
кроз призму капљица преломљен
не начини дугу