Dragan Janković, Ruma

XXX

Ne pristajem
da pobednike
pravim od blata
i da svojom krvlju
sablju im crtam

Ne pristajem da
bezimenu zrtvu
sa konopca skidam
dok datu rec
vetrovi stihije nose

Jos osluskujem
mrtvog svica poj
a novorodjene reci
kuju i snuju
nove neverice

XXX-

Ukaznog dana
plamenom podvezujem grlo
Duznik sam
izgubljenih bitki
Cvokocem pred molitvom
Ispovedni kamen
o vratu nosim
Na dusak ispijam milost
gorkih konacista nebeskih

XXXX

Sta osecas
dok na zajednickom lancu
udisemo bozanski dim
Ne pruzamo otpor
krotivsi sami sebe
Cudesno i tragicno
svakodnevno umiremo
pred bahatim pogledom sudbine
Sudjeno nam je
da na dnu svakog iskusenja
budemo prevareni
onako kako najbolje
ZNAMO