ИЗГУБЉЕНА ПРИРОДА
Тихо, затворим очи
једна сузица мала
сјаји у тихој ноћи
и цела домовина у њу је стала.
Сећам се, ливада зелених
и река брзих,
сећам се ружа прелепих
и дрвећа високих и правих.
Сећам се, лептирова са крилима шареним
сви су различите боје,
најлепши су они са крилима пламеним,
јер мислила сам да им те боје, баш лепо стоје.
Уместо ливада и ружа
мостови су изграђени,
то живот бољи пружа
али оста згажена ливада и ружа.
Нема цветова шарених,
нема бирања лептира најлепших
а нарочито оних пламених,
нема више трава меких.
Природе више нема
као ни ваздуха здравог
тужна будућност се спрема
и облак сиви на место облака плавог.
