Gordana Jović, Novi Sad

OZNAČENI ISPOD ZAPADA

Nesigurna slutnja,
Kida stablo.
Kroz koru crv ulazi
nagriza misli...
Buni se srce,
Odvaja se deo,
Kao odronjen kamen iz utrobe.

Zakorenjeni duboko,
Dovoljno poznati,
U daljini čujem
Usporeni zvuk flaute.

U skladištu duse,
Šiljci kucaju
U podnozju ujedaju i kopaju.

Borba ne vidi,
Očima pravednim,
Misli beže iz trnja,
Suncu koje ujeda,
Zarobljeno u mreži slutnje.

Otržem se toku vremena,
Tražim da probudim svetlost.
Čekam pruženih ruku.
Putanjom popločanom,
Zvucima svirača.
Kradem  poglede ,
Da  skinem oznake,
Ispod ruba zapada.