КРИЛА
Не скидајте ме са крста,
у тој колевци сам рођен.
Сви ваши ковчези исти су,
удобни и меки,
На мени је топла рука,
звезда којом сам вођен,
И ваша велика мука
И ваши погледи преки.
Не скидајте ме са крста,
Не сеците душу од тела,
Колико може да вам вреди
још једно тело без душе?
А оно се распето моли
за сва пала распела
И осећа све ваше боли
И душевне жеђи и суше.
Развијте своја крила
до јутра судњега дана,
када ће џелати и жртве
да стану испред једнога прста,
На овим удовима голим
су крила од незараслих рана
и зато вас понизно молим:
Не скидајте ме са крста.
