GDE TO ŽIVIM
U kakvom svetu ja to živim,
zašto mi je vidik zaklonjen,
kao iz rupe, samo mogu da provirim.
U kom svetu ja to živim,
kao da je sve tu, na dohvat ruke,
ipak nemam ga, ne mogu da mu se divim.
U čijem svetu ja to živim,
sreću dobijam u trenu, u zrncima,
muku tešku moram celu da proživim.
Da li postoji svet ljudske radosti,
gde je vladalac nasmejano sunce večne svetlosti,
gde ne zalaze glupost, zlo i ljudske pakosti?
Da li postoji svet koji lepote spaja,
gde sa lakoćom može da se uđe, živi sa mirom,
gde svako može svoju dušu da puni, srca da napaja?
Da li postoji svet sa nadom,
gde svako i sve ima svoje mesto,
gde se može živeti u usponu a ne sa padom?
Da li postoji svet obećani,
da li je put do njega popločan ili posut trnjem,
da li ga čuvaju duhovni čuvari po rubu poređani?
