Lara Dorin, Beograd

Rodio sam se

Rodio sam se negde daleko...

I sada
I kada bih hteо
Ne bih mogao naći taj svet
Iz kog sam pošao

Rodio sam se kao svetlo
Kao blagi zrak što sija
u očima dečijim
kroz sve tuge,radosti, teskobe.
Misleći da ono što me nebu zove
jesu moje grudi u kojima peva
jeste zlatna ptica što sudbinu vodi.

A sva ta vrata čekala su
godine moje,
da otvorim ona
što mi Bogom pripadaju...
I ja ću uvek otvarati svoja
I žalim
I žaliću sve ono
što ostaje zatvoreno za mene...

O zašto nisam ljubio ptice
i milovao cveće....
O zašto nisam moćan kao leptir
da mi život bude samo
jedna staza po livadi nekoj.
A preda mnom vreme
i vek jedan ceo
u borbi što vodim sa prolećnom travom
dok ispijam slutnju iz vlati života.....

Rodio sam se kao plamen.
I još gorim kao iskra one
prve vatre u mojoj
krvi zapaljene
kada su mi snovi odredili pravac.

I sada
I kada bih hteo
Ja ne bih mogao zemlju da dotaknem...