СЕЋАЊА....
Затварам очи
тонем
у дубоку таму сећања
из младости неке
навиру сећања
ужаса неспокоја
целу ме преплаве
Сунчеву светлост
и птица пој
дечији смех
прекида
несносна тутњава нека
и удари гром као казна
у сред људског греха.
Грабе
црне руке у крв огрезле
грабљивице,проклетиње
скрнаве живота светиње
све однесе смрти река
И надвлада ужас разум
себичност над хуманости
несрећа над срећом
и туга над радости
И нестаде човека!
Остадоше звери
да лове у тами
да докрајче прогањани плен
И постиде се сунце
црни облаци сакрише дан...
Угасише се снови
младости многе
да ће једном
старост доживети.
У пламену ватре
изгоре све
старо огњиште
и успомене
дођоше изроди да учврсте трагове
у плесу победе
играју сенке
дивљачке хорде
њиште и вриште
без ичег људског у себи!
О ,Боже.молим се теби
вид ми узми
да их не гледам
слух ми узми
да не слушам
помози ми!
да разум сачувам
и говор спаси
ако останем
ако осванем
да могу да испричам човеку
кад га нађем...
