ПРИЛИКЕ
Иза буре је затишје,
У кошмару коњи пиште.
На мегдану је поприште,
Накажене жртве вриште.
Жива рана прокрвари
Мир немиром да оствари.
Хропац хропи, небо плаче,
Облак свија огртаче.
Вихор ломи, зуб се клима,
Горке сузе у очима.
Прокапала киша с лица
Изњедри је несаница.
Засиктала кућна гуја
Кућа дрхти, трон се љуља.
У трептају блједе слике
У доскоку зле прилике.
Пусто море, брод се топи,
Зјеница се оку склопи.
Потопалци неће визе,
Трагедија без репризе.
