Љубав витешка
Спавај тијо, луче мило,
док те чува рука груба,
и док било, црвен било,
шапуће ти: Моја, моја љуба!
Снивај кућо, вода хучи,
санак ће ти казат ријечи,
-срце поје, а не мучи;
Срце ово раздрагано јечи!
Док те гледам пун полета,
обузе ме дрхтај неки,
неста давна тавна сјета,
одагна је стисак меки.
Рука бијела моју тражи,
сад је перце негдање олово,
док допире она витешка:
"Касно Марко стиже на Косово!"
