ПРОБУДИ СЕ СВИЈЕТЕ
Нестаните све бучне машине!
Процвјетај поново липова шумо,
Изађите из цвјетних поља мине,
Уморни од јада већ дуго ми смо.
Погледајте људи гдје је сунце зашло,
Облаци су сиви и кише нам лију,
А на тијело кише падају к'о стакло
И громови с неба у душу нам бију.
Дал' вас боли душа гдје громови пукну,
Дал' вас боли тијело од кише што пада?
Могул' ваша срца без ватре да букну
И очи да плачу без црнога јада?
Гдје је голуб мира?
Са сунцем се скрио
Јер и њега ово зло у срце дира,
А и он је некад бистру воду пио,
А и он је некад спас некоме био.
Зашто је проклетство ушло међу људе,
То се стално питам и по безброј пута.
Ко ли то не жели да га сретног буде,
Чија ли то душа к'о по паклу лута,
Шта су крива дјеца црна или бијела
Ко то њима може да забрани снове?
Сва су тако мала, мила и весела,
Ал' и њих у игри љуте мине лове.
Пробуди се свијете!
Као цвијет процвјетај,
Нека твоје мисли само миру лете
Јер тешко је бити без дјетињства дијете
Када су и дјеца некад неком мете!
Иди тражи сунце и голуба бијелог,
Изађи из мрака и запјевај пјесму!
Не дозволи ђав'лу да те води слијепог,
Преко воде жедног,
Нити киши да ти израњава тијело!
