Исткала сам ноћас
Исткала сам ноћас песму од цвећа
са мирисом љубичица
да нас на пролеће подсећа.
Уткала сам цвет локвања
плаветнилом распукнутог неба
и невен у хоризонт дуге
и ружу што на тугу мирише
или то дивља у гори јагода беше.
Мирис јоргована је опијао моја свитања
а дан је мирисао на босиљак и тамјан...
У кочији сунца златни витез
је песмом шеве будио осећања танана
у букет пролећни испевана.
