Ноћ на психијатрији
Шта ли ћу ноћас да сањам
решетке на прозору
врата купатила без брава
тишина у мени дрема
огледала нема
Осмех почео да се криви
срце из душе да искочи
тишина се пита како сам
на ово место стигла
Одсјај душе не видим
ни државу у којој живим
целе ноћи неко се чује
и милиција
патизани, немци и четници
неко увек ратује
присећа се страних речи
и пред зору химна Боже правде
млада мајка троје деце
решила да се убије
другој живот досадио
уместо среће отров попила
друга у соби
преузела власт па шефује
један ноћас залутао
тражећи купатило
дадоше му пластичну флашу
широког грлића да не лута
ко му је рекао да устане
дрогирани мајку пребио
а некима лепше него код куће
Кроз решетке јутро се шуња
црту подвлачим до прилике прве
живот ћу узети у своје руке
а руке се отимају
одузимају не слушају
опет ништа сањала нисам
Осмех ми наштеловали
лиценцу дали
одох
до виђења
пријатељи драги.
