Ljubavni stih
Budi me šapat kiše,
kao naslikan drži sunce,
i tišinom diše.
Drhti mu šaka,
popunjava prazninu papira,
nepomične usne, buntovan,
zubima ih dira.
Predaje se snu,
zarobljen u mom pogledu,
ne traži put ka vrhu, već ide ka dnu.
Pratim ga,
pratim ga izgubljena u njegovoj kosi,
upijam miris,
koji s'ljubavlju prosi.
Prinosi ruku ka mom licu,
skrivam stid,
dohvativši krila, uhvativši pticu.
Zagrlio me čvrsto, obraze obojio,
u trenu nam meke usne spojio.
Popunio se papir,
nestala sam, izgubila se,
kud? Ne znam.
Zgrabio je novi list,
uhvatio misao što se davi,
držao me sve vreme na dlanu,
čuvao u svojoj glavi!
