GLAD
Brineš o vremenu koje nemaš ,
o volji prepuštenoj stihiji,
o malom psiću tužnog oka,
o sestri i ženi, devojci, kćeri,
o srcu u klopci razuma.
Brineš o peni iz krigle piva,
o ledu u čaši Jim Beam-a,
o 'Thousand Kisses Deep',
o kamenju uredno poredjanom
na svom čelu i dlanovima.
Brineš o nekom dalekom danu
o ukradenim poljubcima u tvom stanu,
o ludilu na usnama,na telu, zglobu,
levoj pretkomori i dlanu
I ne daš duši da se vine
u nepoznate visine.
U dvorištu tužne trešnje bereš,
brineš da sa grane sklizneš
i još brineš
da koštice drugom ne pripadnu,
zatrešnje neku tudju zemlju, jalovu.
Brineš o Mesecu na Dunavu
o napola udavljenoj senci
o zvezdi padalici u njegovom oku.
Brineš, a ne mariš!
O gladi ne razmišljaš,
niti brineš o posudi iz koje vodu piješ!
