Milan Medić, Crvenka

Život u senci

Hodanje danas,hodanje sutra,

kao hodanje juce u današnjem danu
Otvaranje ociju i hvatanje sunca
polovinom oka gledajuci užarenu lavu
Ona ide ka meni,ide ka nama
prema ledenim licima koje ce samo podici glavu
i otici na stranu
Na strano mesto,na delic jedan
pogled na lavu odatle je vecan.
Ulaskom u nju odriceš se dara
da prolaziš u senkama kroz lavu koja razara.

Stojimo tako i cekamo da prodje
da postanemo ljudi,da postanemo horde
Kao kapljica vode spojena u suzu
Kao unutrašnji potop,kao vrisak u ogledalu
Senke se vrte u beznadežnom ritualu
nema više snage,ni ljubavi ni volje
Držimo se zajedno i cekamo da prodje.

Živimo za boljitak,kupimo otpatke ljudi
smi smo mi samo gomila koja cuti i trpi
Niko ni da digne prst,niko ni da digne glavu
lutalice,beskucnici,potlaceni narode
napravite buku i galamu.
Svi smo mi deca izgubljena i vecna
ne bojte se mašina destruktivnih
sloboda za njih je servirana i sveže pecena
Ne preostaje nam ništa nego da cutimo i cekamo
da nam bace komadic koji
Vadice nam iz usta i davati gospodi.

Život u senci,mukotrpan i vecan
Život u senci,koliko tužan toliko i srecan
Život u senci je nekad nepotreban bio
Život u senci danas je normala
Za sve koji nisu uspeli diže se crna zastava.