KOŠMAR BIOCENOZA
U ogromnoj staklenoj bašti
životari samotna planeta
mokra od ledenih santi što klize
ka sprženoj zemlji bez travke i cveta.
Kroz pocepani ozonski plašt
zrači sunčevo zlokobno oko
na biljke što sahranjuju svoj hlad
i okeane što streme visoko.
Uragani. Vulkani.
Poplave. Mećave.
Šume što se znoje
od nabujale paranoje.
Zemljotresi. Klizišta.
Planeta sa bezbroj lica -
gnojna bubuljica
životnog izvorišta.
