СТАРИ ЏЕНТЛМЕН
Читао сам јој како сваког јутра у парку Петра Пана
Стари џентлмен доручкује са једном птицом
Срећан сам што ме врло учтиво слуша
И што је оставила у страну Достојевског
Да се на часак или два, док траје прелепа песма oдморе Браћа Карамазови
Док Том Џонс са Зеленом травом дома мог
Употпуњује то у суштини тешко и немирно вече
Очекујем несвесно сасвим нову и исто тако лепу нумеру
Преверова Поема тече са нежним уздахом на самом крају
И пресвлачи напетост у дугачак смотуљак ћутања и музике
Поново је узела велику књигу и заборавила на мене
Жена која уме љубав да да
Наставио сам да читам Тамничареву песму
Кад сасвим, сасвим изненада поглед ми оте
Мала, црвена, пегава, сасвим слободна и весела
Права правцата бубамара на моме радноме столу
Слетела је на жути лист старе Обелискове књиге из 1955.
Без страха да ће остати без крила, без радости, без живота
Нет Кинг Кол је певао Мона Лиса…
Бубамара се понашала слободно као Преверова птица
Слеће ми на длан и очекује осмех и причу коју још не знам
Можда ће ми помоћи стари џентлмен из парка Петра Пана
