100 THOUSAND POETS FOR CHANGE - KIKINDA (Serbia)
National Library "Jovan Popovic" Kikinda and Banat's Cultural Center Novo Milosevo

среда, 26. септембар 2012.

Goran Stamenić, Novi Sad


stasavanje medveda


U prvoj fazi, medved je nejak i nesiguran.

Čudno mu je to što ima krzno, čak teško,

kao medved, on je u obavezi da krzno nosi uvek, i da ga ono označava u međusobnom
odnosu sa drugim vrstama.

Četiri šape, čine se neupotrebljivim.

U drugoj fazi, medved nije zaokupljen problemom identifikacije sa sopstvenom vrstom koliko
sa samim sobom.

Ovo je period adolescencije kod medveda.

Nastupa ranije nego kod drugih šumskih vrsta, i u većini slučajeva ne prolazi do same smrti.

Medved se odvaja od porodice, tiho prezurući svog oca.

U trećoj fazi, medved za svoje stanište uzima nenaseljena mesta pored reka ili potoka, u
hladu.

Komunikacija sa spoljnim svetom svedena je na minimum.

U četvrtoj fazi, medved piše poeziju.

U petoj fazi, medved ti kaže :’Čitanje novina je daleko od onoga što bi trebalo da te
zanima. Posveti se slikarstvu, ili izučavanju Kabale.’

U šestoj fazi, medved čita poeziju.

U sedmoj fazi, medved sa iskrenim olakšanjem prihvata činjenicu da su njegovi roditelji sada
mrtvi.

U prirodi medveda jeste da tuguje nakon gubitka članova porodice, i medved od toga ne
beži. Tri dana ne jede, puši jeftine cigarete, i seća se dana koje je proveo sa porodicom.
Ipak, medved ne može da sakrije i olakšanje što više ne mora da brine koga će da razočara.
Nakon tri dana, medved se vraća u normalan životni ciklus.

U osmoj fazi, medved eksperimentiše. Medved gleda na stvari drugačije, hrana nema isti
ukus, boje su svetlije. Medved je napola siguran da je to samo iluzija.

U devetoj fazi, medved ti dopušta da ga pomaziš, da se igraš sa njim, ili da ga hraniš. Rekao
sam ne, ali ti insistiraš. (Ja nisam odgovoran ako neko ostane bez šake.)

U desetoj fazi, medved ponovo piše poeziju.

U jedanaestoj fazi, medved shvata značaj zimskog sna.

U dvanaestoj fazi, medved se oseća nejako i nesigurno. Oseća da je vreme za promenu
staništa, iako je na već postojećem ustanovio sistem funkcionisanja, iako prepoznaje trenutak
kada treba šapom da posegne ka potoku dok se pastrmke približavaju površini.

Medved ima hranu. Medved ima kuću. Medved gospodari svojim prostorom, te stoga tiho u
sebi priznaje da ga je prevazišao.