PROGNANA
A gde si ti ? Tamne su noći, okolo smrti šum,
topovi tuku i vatra njihova muti mi um.
Okolo jauka bezdan,ruši mi poslednji san,
moje te ruke traže,sa istoka krade se dan.
Između zemlje i neba, kolone beskrajne muk.
Suza mi iz oka pada, za sobom ostavlja zvuk.
Nestaju slike detinjstva i tvoje ljubavi trag,
pod stenom badema drvo, kraj reke kućni prag.
Nema te. Vetar me nosi, ne vidim meseca sjaj.
Slutiš li strahove moje kao naše ljubavi kraj ?
