Razrešen....
Ginu krovovi grada
u gustom,mermernom vazduhu,
presekao sam svoje prste
da pomirim sebe
sa sobom,
da ne gledam vatromet
koji se sprema u čast
novog logora,
u kom ćemo živeti,
gladni a siti,
lepi a ružni,
verni a neverni,
savršeni do užasa.
Tvoja gola koža neka
se raspinje,onima sa
celim rukama,neće me boleti
biću razrešen svoje slabosti
da zrelim ustima
sažvaćem suze koje neće pasti,
strast ćutanja
i razvejanost samoće.
Svakodnevni mrak saviće
krila mojih labudova
do zemlje u predigri odlaska,
pevaće smireno
dok ne polete u duboki san...
