POMEN TISI
Nisi više reka ista
Obala moja kumanačka i bečejska
Pomor postaješ
Ubijaju te
Ličiš na lenije atarske kasnojesenje
Na pustoš njiva spaljenih
Nisi više reka ista.
Kad se s prolećem sunce probudi
Raspuknuće se jorgovani uspavani
I desiće se čudo
Čudo neba i zemlje
Putevi kaljavi oživeće i pevaće
Oranice otežaće plodom
Pod plavim večnim svodom
A ti nećes biti ti
Ni suncem ni čarobnim štapićem
Nećeš se moći vratiti
Nećeš pevati u letnja podneva
Kad se na čamcu najlepše sanja
A iznad vode ogledala
Vilin konjic se ganja
Nećeš pevati
Tiskom cvetu, štuki, galebu, vrbi
Ni klupi noćnih šapata
Ni ribaru u zoru.
Sva si u ponoru i ja sam u ponoru
I pričaću unucima svojim
Da plavila se Tisa moja
Zelenila se od topola povoja
Pitoma vatra srebro pod mesecom
Života puna i tajni vodotoka
Što buja i umire po zakonu Boga
I rađa se i raste i cveta.
Ubijaju te reko sveta.
