Беда
Како сам се изнервирао те ноћи
док сам кроз стакло врата која воде на терасу
гледао у ту бабускеру
која је руком са поцепаном рукавицом
куцала тихо и скоро нестварно по том истом стаклу.
Однекуд су се чули Битлси и Misery,
мање-више баш права музика у том тренутку.
Елем, уперила је прст у мене, па на себе.
Била је стара и прљава,
са ружним испијеним лицем и тужним очима.
Са десног образа је висила велика длакава брадавица,
а седа коса је извиривала испод безбојне мараме.
На себи је имала капут који као да никада није био нов,
а испод њега неки одрпани џемпер.
Капут је био премали, а џемпер превелики.
Неки увоштени шал који је само киша прала
био јој је омотан око врата.
На ногама је имала, мислим, ципеле
преко којих су биле навучене најлон кесе.
У руци којом није куцала држала је нешто
што би могло да личи на торбу из које је вирио
комад ко зна где покупљеног старог хлеба.
Стајала је ту, на мојој тераси,
делило нас је само стакло,
куцкала је и смешкала се откривајући безуба уста.
Од страха сам се моментално уср'о, а од беса полудео.
Истовремено.
"Мр'ш, бре, одавде, јебем ли ти и семе и порекло"
повикао сам, вероватно при том будећи комшију,
и ухватио кваку врата желећи да их отворим
изађем напоље и бацим ту сподобу са терасе,
а тераса је на четвртом спрату што је детаљ
који би мој чин бацања учинио прилично успешним.
Потегао сам из све снаге не склањајући поглед
и отворио решен да урадим оно што сам замислио.
На тераси није било никога.
Признајем да сам се, ипак, мало збунио.
Али, био сам захвалан што ми се све то, изгледа,
само привиђало и на тренутак сам одахнуо.
За сваки случај, погледао сам и преко ограде терасе.
Не можеп тек тако веровати да не видиш
нешто што си сигурно видео.
А можда и ниси?
Наравно, у то глуво доба хладне ноћи
на улицама није било никога.
Само паркирани аутомобили
и на тротоару прекопута
један контејнер (поклон неке великодушне европске државе)
на коме је неки циник склон зајебанцији
кривим црвеним словима написао Fast food.
Донекле умирен пошао сам да се вратим унутра.
А онда, у трену, већ скоро окренут према соби,
крајичком ока сам ухватио тај покрет.
Контејнер ми је намигнуо.
