Nismo više mladi
Nismo više mladi a i ovome svetu niču dublje bore
Krajnje je vreme da se nešto novo kaže
Vreme da se nešto konačno uradi
I sad ja pitam šta i kako
Ja sad pitam sa kim i gde
Ali ne čujem odgovore
I ne vidim ljude
Ne vidim sebe
već
gomilu rastalasanog mesa koja klizi nekud nizvodno
Raspadnutu gomilu
Koju struja glavnog toka bespoštedno
Topi i topi i jebeno utopi
Ali ne u zagadjenu vodu
Već u tehnokratiju
„ ROBOVLASNIČKU DEMOKRATIJU“
jebozovnu modu
U plastične osmehe na licu
U obrijano lobiranu picu
Duboko
Veoma duboko
Isuviše da bi videli svoj odraz
Iisuviše da bi dodirnuli taj obraz
Na sveže iznajmljenom i ispeglanom licu
Zato odbacite taj ljigavi entuzijazam
I skinite okove sa vlažnih snova
Otvirite prozore
I proluftirajte svoj duh pre nego što ubudja druge
Kada prodjete pored tudjeg dvorišta
Objektivno razmislite o svom
Jer na kraju to je ono što je vaše
Ogledalo
I vaš dom
Duboko udahnite
Još dublje usnite
I probudete se
Konačno se probudite
Divno se probudite
I videćete ceo ranjeni svet
i on će videti vas
I u vama pronaći
Svoju zaboravljenu lepotu
A vi u njemu snagu i volju
Da budete njegov heroj i spas
