Kапетан снова
Јурим низ пусте снове,
тражим ново време,
бродови на пут плове,
сеју ново зло семе.
Капетан мирно глади брк,
види, да је успех близу,
сав народ иде у трк,
да разбије сопствену кризу.
Путници се укрцавају,
испраних мозгова жртве,
капетани трагове заваравају,
желе нове душе мртве.
Океански таласи узбуркани,
покушавају маневар одбране,
нафтом зла бивају затрпани,
што устали су против машине.
Брод зла ко луд се покреће,
проклета имагинарна машинерија,
нико ко открије више не блебеће,
нестаје одбрамбена жандармерија.
Спас је наш неоткривен,
много душа мирно спава,
залазак сунца крваво црвен,
све ово наша је јава!
