Milan Dabović, Ivanjica

Klazula prekora- Poriv i kazna Rubikove kocke

Dve žute orhideje, crna kolona, biser
i suza za njime pala, na vrhu poznatog brega
zemlja se diže i sleže,
crni se beli kovčeg, žari vez kristala na suncu..
..čestitke primi viteže,
hrabrost ti na vrhuncu,
glava deteta tog
od tvoga mača je pala..
..korenjem mangrova proleće poj
krvave ptice,
sluti taj tren u kome lice
daje ko plen pogledu agave, nastanjen zrak na njenom krilu
dubi crninu, prazninu kostiju širi,
ostavljen znak, karta u špilu (se miri) ljubi poljubac svoj,
predstava viri u oči publike,
klazula prekora prekraja kroj
i odor uzima sebi za tunike
da brže pobegne oko za butike
i kraj ne nasluti svoj,
a priča počinje gde život zastaje
i uvek ostaje bar kao broj
taj neko nov
i sluša zov svoj kako ga zove
da se složi
na jednoj strani Rubikove kocke
za kraj...