Dragan Janković, Trpinja, Hrvatska

JEDNOM ĆU NESTATI


Ako umrem sutra
nemojte o meni ništa reći
nit` suzom oko prati.
Ćutite.

Laganim pokretom
tiho,
veselo
listajte me,
barem na tren verujte rečima.
Moje su.
Kada naiđete na moju dragu
recite joj da Moskva i dalje
hladne zime piše,
a Pariz nikada neće zasjati punim sjajem.

Ako umrem sutra
nemojte me u odelo oblačiti
kravatu mi mrtvom vezati
niti popa na sahranu zvati.

Pozovite dva bijela konja
kočije
u kakve sam sanjao uvoditi je,
stavite me golog u njih
pokrijte starom hartijom
ispisanom mojim životom
i neka me vode,
u veselju,
mrtvog!