Van zavičaja
Van zavičaja živim,
U sećanju vraćam sliku;
Katedralama se ne divim,
Sanjam crkvicu i njenu muziku.
Van zavičaja pevam
Pesmu o zavičaju kojom se hranim;
Noću kad ne snevam, njom se branim,
S njom na usnama u dan ranim.
Van zavičaja stradam.
Tada rana dvostruko peče;
Pogledi s brda, kojima se nadam,
Pola životnih rana leče.
Van zavičaja dišem,
Vazduh je težak i zao;
Njega udišem dok ovo pišem;
U njmu nema Boga, već neki Tao.
Van zavičaja istrajavam,
Štipa me mrak stranih reči,
Slomljene duše prosim na zajam
Reč nežnu,tihu, koja ne ječi.
Van zavičaja ću i umreti,
Od te me misli kosti bole;
Možda će ih neko preneti
Na celiv onima koji me vole.
