Oj, Dervento!
Oj, Dervento, reko moja, othranjena mlekom božanskih koza
i glasovima divljih trava.
Ne kleči nad senkom svojom ljubeći se sa ratnicima,
zarobljenima i svadljivim ženama.
Ne poskakuj, ne udaraj mačevima po štitovima!
Ne pleši uz divlje krike u zadivljujućem luku.
Bezbrižna budi, dok ti šapućem uz lepet krila mušica:
„Možeš svratiti ako želiš? Jedina beskrajna daljina
je između posvađanih srca.“
Oj, Dervento, ne zovi u boj, budi mazna i kliska poput jegulje.
Daj mi ime roda tvog u bojažljivoj osami leta.
Da nemam dana bez posete tvoje.
Diraj me cerom i grabom, neskromno.
Dok primamo u goste jednako dobro i zlo da nad nama bdi
neustrašivi ratnik ljubavni;
nazdravlja nam prvom vodom od kupanja tek rođenog.
Svemir će zdravicu čuti.
