Због љубави хвата ме страх
Хтела бих да скупим ову ноћ у један сан
разасут по мислима твојим
када песмом певаш небу.
Звала бих свираче да нотом узбуркају талас
за кораке када долазиш.
Нек свирају тужно као да се растајемо у овој ноћи,
само је трен довољан да то постане ствараност,
танане су везе међу љубавницима када воле тако тврдоглаво, лудо.
И не виде свет који чека на бодљикаве жице да их баци.
И не виде свет спреман да разбије додире љубави младих.
Због тебе бих запевала у инат над прошлости која нас изроди.
Због тебе бих заплакала јер страх за сутра када можда ниси крај мене је сувише јак.
Хтела бих да скупим ову ноћ у облак и пошаљем га у даљине.
Оне чувају вечност.
Хтела бих цео дан,
ноћ, живот и сан
да понесем у зоре.
Хтела бих да узмем крила као дар.
Хтела бих на рамена, лептир да ти будем.
Хтела бих на колена, ту крај њих да умрем.
Хтела бих све за осмех да ти дам.
Хтела бих, али не смем.
Због љубави хвата ме страх.
