IZMEĐU DVA ŽIVOTA (NE)POKORENA
Na samoj ivici
svega što znam,
između dva života,
prošlog-
u kojem ne bejah tvoja
i sadašnjeg-
u kojem sam sve
samo ne svoja,
poput Malog Princa
sedim na paradoksalno maloj
i bizarno okrugloj planeti,
čekajući da naiđeš iza ugla.
Da te pripitomim.
Da te pripitomim,
jer,jedino pitom
možeš ukrotiti
Goropad u meni.
Čekam,
da mi glasom umrsiš stopala,
da mi okom poremetiš planove,
da me pripadnošću zarobiš,
okovima slobodnom učiniš...
Čekam te na uglu
paradoksalno male
i bizarno okrugle planete,
između dva života
između dva udisaja
na pola puta
od očiju tvojih
do dlanova.
