Na planeti za nas ni prineti rukom dotaknuti to prozirno krilo
Palo bi u krilo nama koji ležimo na livadi na travi na cveću
Tihi zadihani zadrhtani od čežnje uzbuđeni od čudesne lepote
Opscene od ovog trena što samo žena i njena zrenja
Iznedriše scene kasnije na papir pretočene i sada kao da
Duša od papira treperi pred očima kako je dobro što to
Što ne zapazih ja videla je negde ona /Sonja/ možda
U knjizi postanja lepota nas opčinjava sva čula poziva
Na uzbunu da prisutna budu za lepotu od pradavnina
Izronjenu iz nedodira iznedrenu i izmaštanu tako tananu
Ko ibrišimom izvezenu sliku vilinog konjica na prozračnom tilu
I opet miso moja poželela je da se s drugima spaja u delu
Da se razlikuje i razdvaja i deli vasceli ugođaj zahvaćen u trenu
Što ne zapazih videla je negde ona /Sonja/ možda
U knjizi postanja lepota nas opčinjava sva čula poziva
Na uzbunu da prisutna budu za lepotu od pradavnina
Izronjenu iz nedodira iznedrenu i izmaštanu tako tananu
Ko ibrišimom izvezenu sliku vilinog konjica na prozračnom tilu
I opet miso moja poželela je da se s drugima spaja u delu
Da se razlikuje i razdvaja i deli vasceli ugođaj trenutka
