У ЉУБАВИ НЕМА НИКАКВОГ СМИСЛА
Шта нас спречава да се волимо
И да свој тражимо спас ?
То што се егоизмом гојимо
И што туђ нам другачији глас ?
Све што лако пада, траје довека,
Као Адам и Ева.
И ко би могао, лажном надом да снева,
Да их је снашла прошлост проклета ?!
Рај је ту, између мојих и твојих очију,
А ми жмуримо.
Сузе увек пластично се лију, кад се бију,
Када журимо.
Шта нас спречава да се љубимо,
Па макар љубили се у мислима,
Слепило душе узалуд губимо,
У љубави нема никаквог смисла !
