MESTO U MNOŠTVU
Na proslavi
povodom godišnjice,
ko zna,
koje po redu
u fabrici bucnih postrojenja,
promuklih od vecite
huke, buke i
žljno išcekivanih remonta,
koji su kao sunce obasjavali
lica radnika,
uvek voljnih da
što više novca zarade,
uzgred,
ne mareci
što ih sustiže:
danak godina,
provedenih kraj upaljene baklje
velikog dimnjaka,
da sve cešce kašljucaju,
kašlju i brojsove sokove piju,
na pomenutoj godišnjici
neko na upita:
"Koje je moje mesto u sali"?
"Za tebe se neko
mora pronaci,
dodi i sedi".
Povikaše drugovi
u jedan glas.
"Ti si naš,
ne brini se za mesto,
dokle god si uz nas"!
Kako je lako
utopiti se u mnoštvo.
