ГОЛУБ МЕЂУ ЉУБИЧИЦАМА
Спајам време с оним прошлим и
Певам после још једне крви рата,
Не као велики песник Душан Васиљев.
Певам и ја без звона, химни и ода
Човеку после још једног ратног похода.
Преплашене и подивљале птице,
Пресјајне лепотице стоје на снегу.
Одвајам се од себе - сама собом!
Крик и жртва ломљења хлеба,
Саможртвовање као самопоштовање!
Испитујем своју преосетљивост!
Снатрим Једност, Јаство хармоније,
Кроз стваралачки богат немир.
Наше дугове красе укорењене гордости!
Чека ли нас на крају пута блаженство
За све несносне губитке себе из
Заборављеног закључаног споменара с
Анђелима на облацима и с голубовима
Који су међу плавим љубичицама?
Догађаји су у јуче и у сутра су,
А данас је само бол нестајања,
Данас је само још један рат!
Данас је преплашено време!
Долази, само на трен, покајање
За многа дела прошлих страсти тела,
За које се превише душа веже.
Утврђујем очишћење дешавања:
Голуб је још жив и љубичице.
Он чедно узлеће крилима милости
И слеће као Једно, као Биће
Из мог откључаног споменара
С песмама, после још једног рата!
Тајна снага споменара враћа ми
Анђеле, облаке, голуба и љубичице!
У овој песми живи у Споменару
Неуспели покушај да се заборави!
Има још снова у успоменама!
Има још снова чедне милости
Јединке и Бића, с којим се нисмо срели!
Газим по цвећу зла историје и као
Љубичица изнова ничем из облака.
