Драгости моја,
Радосни мој
Драгости моја,
Радосни мој!
Ако те је бритка зебња
Пред исходиштем
Кључне мелем-ране
Изазвала и прозвала
Као своје лане,
Приђи одважно,
Стани са обе ноге
На тај земљотрес битка,
Ту ти је место,
Ту и гроб и колевка,
Зачешљај се,
Осмехни,
Као кад си
Тек новорођен
У бистрој води
Препознао лик своје
Прве и последње љубави.
Заплови мудро у изазов
Нек се упркос
Вихорне мржње,
Упркос невине теже,
Твој крик разлеже
У окриљу брисаног простора,
У мезгри сјекова,
У митској космогонији,
У бираним престоницима памћења.
То и само то.
Не помишљај
Да ишта друго може бити,
Не мешај се
Те друге обале,
Друге помисли,
Друго је паклено пировање,
Не мешај се,
Остаћеш без себе,
Драгости моја,
Радосни мој!
