Nuklearno srce
O naivnog li deteta,
I dalje slepo veruješ ljudima,
a bezbroj puta su te razočarali
Darivaš ih svojim osmehom,
Sećaš li se svih prolivenih suza
Otvorenih dlanova im sada pružaš ruke,
Vec si im pružio mali prst i sve su ti oteli.
O naivnog li deteta,
Veruješ u ideale, niko te neće zaustaviti,
Veruješ da se snovi još uvek mogu ostvariti.
Krećeš u novu borbu sa vetrenjačama,
Zar ne znaš da one rade na nuklearni pogon?
Menjaš svet oko sebe laganim koracima,
Požuri, brzi vozovi će te oduvati.
O naivnog li deteta,
Ljubav, ljubav i samo bezuslovna ljubav,
Ne postoji ništa drugo za tebe samo ljubav.
Želiš večitu ljubav kao iz bajke imati,
Da li je bilo šta večno na ovom svetu?
Ne zeliš da leptirići u stomaku nestanu,
A dobro znaš da većina živi tek jedan dan.
O naivnog li deteta,
Zaista mnogi ti baš na tome zavide, da zavide,
Na bezbrižnosti, iskrenom osmehu, na slobodi.
Rado bi se menjali i prihvatili da žive tvoj život,
Ne trude se nimalo svoj unaprediti i živeti ga
Omiljen međ decom jer u tvom telu dete živi,
Naivno je i neće da se smiri, ono zaista živi.