TEBI ZA SREĆU
Ja lopov nikad nisam bila.
Od Sunca, ipak, ukrašću sjaj.
Njima ću tamu da odagnam
njime ću vratiti procvali maj.
Srebrni mesečev ukrašću plašt,
i od godine sve vedre dane,
i miris cveća, i cvrkut ptica.
Moliću zoru da brže svane.
I još ću sa neba zvezde krasti
bacati ih na Srbiju kradom.
Neka padaju, neka zasvetle,
nek' zatrepere snagom i nadom.
Iz tvog oka ukrašću tugu
radosne snove da možeš sniti.
Za sreću tvoju ja ću da kradem,
a, ipak, lopov neću biti.
