СУСРЕТ
Две се сузе у мутноме болу среле
једна пошла из темена
друга текла из камена
при сусрету загрилиле
и у једну се сузу слиле
и у болу говориле.
Једна страна шапутала
- ја сам бато тебе звала!
Друга страна тихо збори
- и тебе бато увек воли!
ти си моја сеја мила
ма где ми се налазила.
Сусрет овај понекад треба
гласила је мисао и порука неба,
љубав сестре и брата
увек отвара небеска врата.
И чим се отворише небеска врата
сеја загрли брата...
Ова се прилика ретко јави
а ја сад имам шансу
да пренесем поруку неба
мом рођеном брату...
И као анђелак прави у уво му шапне
- иди кући мој рођени брате
синове своје и унуке храни
теби су дуги земни дани.
Понекад дођи на земна врата
да се сестра нагледа брата.
Тад се у свом путовању кроз простор и време
сретоше мисао земље и неба са више
и задивљено прозборише –
оваква се љубав у вечности пише...
И пре него што се затворише небеска врата
сестра тужно напусти брата.
И сузе се раздвојише –
једна оста у камену
друга оде ка темену.
