СВЕ СЕ ТО ЧОВЕКОМ ЗОВЕ
Постоје људи који вам
Лестве на небу направе
И држе вас за руку док се њима пењете
Подупиру вас да не паднете
Озаре их ваше зенице
И поглед птице.
Постоје и они други
Што вас за земљу прикивају
Прахом ђонова покупљених на свратишту увреда.
И они што у звезе гледају и сањају
Што знају да тамо иза те таме
У којој станује јава
Стварни живот благовештава.
Постоје и они што не умеју другачије
Сем себе да у туђе ципеле обују
И живот свој измере међама туђег ока
И све што на другог мирише као своје потписују.
И они који су ту поред вас
Чије срце куца као река вашег била
Који ћуте јутра и узглавља
Чија је рука мекша од анђеоског паперја
Чија реч милује као балалајка
Који вам никада на уво шапутати неће
Да сте њихова последња кап
Који вам читају живот са усана
Па се после за вас у тишини моле
Који вам с јесени осемене све пробушене и јалове чауре
И поленом украденим са пчелињих усана вам пишу
И записе остављају у власима да се роје
Да процевтају белим багремовим цветом
И у пролеће благослове све што се човеком зове.
