РЕВОЛТ
Е, неће моћи друже. Дижеш чашу,
тражиш здравицу а у очима ти
тунел води до ужегле утробе.
Где си био пријатељу кад ја
чашу нисам могао дићи,
кад ни чашу имао нисам?
Где си био кад хладноћа свих севераца
ми се уселили у трошну кућу?
Где си био друже кад сам руку за помоћ пружао,
а био грижен и батинама тучен?
Ма, не може друже!
Где си био кад ми
слане кише троваше тело и
кад бритки скалпер кожу ми запара?
Питам те, где си био и онда када ми се желудац
у песницу савијао а очи гладне
се завлачише у туђа уста?
Није те било друже ни
када ми бол губитка најдражих
пир правише у празној соби.
Не, никако не може друже!
Не дижем ти чашу на здравицу,
плесањ ти воња из лажљивих уста,
лепљиви ти прсти од туђег новца а
исцепани застор који си поставио
не покрива добро камено ти срце.
Нећу ни да пијем друже,
опијен сам од трулежа твога и
од осталих сорте твоје,
мучнина ми стомак разједа и
само бљујем зелену горчину.
