TAŠT INA
propustim na raskrsnici ponekad autobuse
iako moja traka ima prednost
ne zbog toga što volim autobusdžije
ili zbog njixovog maxanja u znak zaxvalnosti
ne
već zbog onix mene koji su u tom autobusu
koji idu tu i tamo da nešto
boli me baš i q ako autobusdžija pomisli
gle i među ovima sa okrenutim kačketima naopačke
ima razumnix vozača
koji poštuju red i poredak čiste logike
maa mora da mu je otac neki moj kolega
nije brate
ali ćale me naučio da
ako je ikako moguće
kad god mogu
poboljšam tren za jedan zarez
možda će ovaj što mi ablenduje u znak ortaštva
da otvori vrata nekom crniku u cajtnotu
možda će biti milosniji prema detetu koje će ga danas slagati o sebi
nešto
aa možda će trenutno nameštanje sklada
zaštititi neku letinu od ledenog sranja
ili će neki tek dečak prvi put preskočiti mravinjak
sa razumevanjem tek pristiglim u korteks
da se ne gazi život u bilo kom obliku
da se ne pljuje svoj iz prepotencije
da se ne puca penal iz kornera
da tenis nije teška igra
ali treba mozak koji će talentom savladati repeticije
repeticije do prskanja razuma
ko višečasovne dosadne a naručene predstave
sa usnulom publikom
koja bi rado izvukla taj nesrećni kamion iz blata
ali brate svi zaspaše
i tek ix mlaki aplauzi razbudiše
radi imena iz elitne kulture
koja se zgražavaju nad bilo kakvim poistovećenjem
nauštrb ideje o tome kako smo svi na krovu sveta
ako je samo Jedan naš tamo uspeo da se ispentra
i gle majkuMu liči
jer xoće da liči na svakoga od nas
falaBogu i njegovojMajci
