ВОДОСКОК РЕЧИ
На извору речи
пламен тишине букти у мени
Откри сва стремљења језичак пламени.
А речи живе рађају се животом долазећим...
Поскочи слово, спотакну се на камену
Посрну у страну, придиже се,
И почеше слова да извиру из зденца
Куљају из кладенца
Водоскок речи се створи
И стих зажубори...
Мешкољи се и мрешка,
Зуби му цвокоћу у хладноћи зденца
душа говори љубав срца,
Увија се похотно, спотиче и грца
Дрхтаве речи се ваљају у реци...
Рађа се песма обасјана светлошћу са извора
Прострла се обалама
Огледа се у води нагиздана
Искричава, разуздана
Букти огањ уз вергл времена
Просипа се обронцима
сањива песничка галама,
на јастуку меком сања
песму са извора,
па се смешка,
па се мрешка испод грања,
насмејана, насањана,
голицава, разуздана.
