PESMA BEZ NASLOVA
Vekovima,
ljudske ruke su stvarale,
stvarale i stvarale,
izbacujući čelik,beton i visoke zgrade
koje oblake cepaju,nebo mute,
hladne poput leda,beživotne poput stene,
dovoljno jake da vekovima izdrže;
A Bog stvori
i svi okriviše Evu;
Jer ljudske ruke ne misle,
ne misle uopšte na naredna pokolenja;
Da li će i oni učiniti isto,
da li će spaliti nebo,
voditi krstaške ratove?
Ili će se,
kada Kronosov sin u pakao munju baci,
vratiti svojoj pravoj majci;
A ona sedi,
na oblaku tužna,
lica uronjenog u šake,
srce ispunjeno gnevom;
Da li će oprostiti,
oh,da li će oprostiti?
A pohlepna ljudska rasa
oproštaj ne želi,
ne još,
ne još;
Jer ljudske ruke grabe,ubijaju i muče;
A ona gleda,
roneći suze;
"Šta sam to uradila,
oh,šta sam to uradila?"
Vekovima,
ljudske ruke su stvarale,
stvarale i stvarale,
izbacujući čelik,beton i visoke zgrade
koje oblake cepaju,nebo mute,
hladne poput leda,beživotne poput stene,
dovoljno jake da vekovima izdrže;
A Bog stvori
i svi okriviše Evu;
Jer ljudske ruke ne misle,
ne misle uopšte na naredna pokolenja;
Da li će i oni učiniti isto,
da li će spaliti nebo,
voditi krstaške ratove?
Ili će se,
kada Kronosov sin u pakao munju baci,
vratiti svojoj pravoj majci;
A ona sedi,
na oblaku tužna,
lica uronjenog u šake,
srce ispunjeno gnevom;
Da li će oprostiti,
oh,da li će oprostiti?
A pohlepna ljudska rasa
oproštaj ne želi,
ne još,
ne još;
Jer ljudske ruke grabe,ubijaju i muče;
A ona gleda,
roneći suze;
"Šta sam to uradila,
oh,šta sam to uradila?"
