БЕГЕЈ
Нема оних лета врелих
Нит бистрине твоје воде,
Нема малих лађа, белих,
Да по теби мирно броде.
Шаш и трска, без купача,
Ветровима сад те муте;
Жабљи крекет – пој певача,
Чак и врбе плачућ ћуте.
Мостови су пожелели
Твоје топле воде, летње,
А парова голубови
Обалама дуге шетње.
Еј, Бегеју, мој страдалу,
Нема ведрих твојих слика,
Ни у твоме огледалу
Нема нигде мога лика.
