ЈAХАЧ АПОКАЛИПСЕ
О ти, што шапућеш време,
у кораке што кретање денеш,
зашто свагда иза чела свенеш,
од мудрости на врхунцу семе.
О ти, међ' звездама јахачу,
овде на земљи, под крстаче нижеш
кости у нарамке, а себе дижеш
изнад трава над хумкама што плачу.
О ти, из далека дошао што си,
случајно у орање ногом ли си стао,
па к'o семе чедно у грех ли си пао,
у навиљке жито незрело не коси.
