ГРАД
Виртуелни асфалт
Стопала се утапају у ужегли бетон
Испарава поглед тужних људи
Што све се ближе, у тиску,
у суженој квадратури чине туђим
И профил наранџасте канте за смеће
Окачене уз стуб
Једнако профил неселективног прождрљивца знања,
Залогаја судбина, неорганских и органских искустава
Хроничних купаца
Истопљених зидином, брзином, нуждом
Зјапећа уста показују интерес
За поновну опипљивост
Како би само могле бити несрећне те
Проказане кутије за употребљене,
Истекле карте анемичних вегетаријанаца
По ћошковима зубатог месоједа
У зналцу који скупља и таложи
Ради синтезе
Наталожен посед множине буђа, трули
И одише град у свој својој разноврсности
А тек је опори мирис безнађа
У паничном бегу
или мучној потрази
за бар полудахом свежег сопства
за бар гутљајем изанђалог мира…
