СРБИЈА
( из поеме "Кућа раскућена")Имала је кућа око на сред чела,
плетисанку танку потку римовану,
и зеленом крошњом забрађена села,
и обрву густу женом штимовану.
Са небесних слика копље убојито,
крунисано лето у липовом хладу,
и кантар за речи и за кукољ сито.
и сестрински венац за баладу.
Певача слепог који види Бога,
три руке у косца и четворе очи,
и расковник траву да откључа злога,
и навиклу псовку што инат подбочи.
Пса на међи до реке што плави,
од неба тапију на планинска врела,
у Рају рођака да јој смрт дојави,
кад задрема оно око на сред чела.
Имала је Оца браћу по матери,
војводе и краља из глувога дола,
реч инока којом свемир мери,
и поворку братског непребола.
Потом је имала богове од жада, плетисанку танку потку римовану,
и зеленом крошњом забрађена села,
и обрву густу женом штимовану.
Са небесних слика копље убојито,
крунисано лето у липовом хладу,
и кантар за речи и за кукољ сито.
и сестрински венац за баладу.
Певача слепог који види Бога,
три руке у косца и четворе очи,
и расковник траву да откључа злога,
и навиклу псовку што инат подбочи.
Пса на међи до реке што плави,
од неба тапију на планинска врела,
у Рају рођака да јој смрт дојави,
кад задрема оно око на сред чела.
Имала је Оца браћу по матери,
војводе и краља из глувога дола,
реч инока којом свемир мери,
и поворку братског непребола.
црног анђела са душом лихвара,
зверињак је уш`о кроз капије града,
донели понуде за црнога цара.
С прочеља јој избрисали име ,
гробље историје раскопале псине,
разбратили звезде посестриме,
њене дијадеме носе конкубине.
зверињак је уш`о кроз капије града,
донели понуде за црнога цара.
С прочеља јој избрисали име ,
гробље историје раскопале псине,
разбратили звезде посестриме,
њене дијадеме носе конкубине.
