PILOTU UBICI
Ne bacaj bombe na kuću moju,
i nedeljnu supu vruću.
Ne ubijaj mi sina kojeg zove otadžbina
i drugoga sina, koji se još igra sa psima.
Ne ubijaj mi muža,
koji nam još jednu sigurnost pruža.
Ne ubijaj mi psa što zajedno sa sirenom cvili,
a tako smo nekad srećni bili.
Ne bacaj bombe na našu crkvu,
gde pop mladence venčava, a stari svat kolo razvija.
Ni bolnicu gde bebe od bombi plaču,
ni školu gde djaci proleću djaču.
Ne diraj voćnjak što se pod cvetom njiše,
i livadu što od kamilice miriše.
Zelene njive gde se njiše žito,
i sve ostalo što je lepo i plemenito.
Ti pilotu što letiš visoko,
videćemo ti sigurno, lice
i svi ćemo te zvati
PILOTU UBICE.
