ВИДОСЛОВ ЖИВОТА
Зајапурила се зора у белини бескраја
Изгрејало сунце са књижевног ореола,
Мудре речи се чују, читају пожутеле књиге...
А речи и дела говоре сама
Буди се моја младост успавана:
Бићу пут и корито и притока реке-
Извор и ушће...
Ведрина дана,
Светло унето у мрачне мисли
И плам.
Распламсаћу и давно угашену искру
Бићу и буктиња када треба
И миран, који тиња, жар
Одуваћу пепео и гар са догорелих зидова.
Видим животну радост.
Само да младост не скрене поглед ка ђавољем шаренилу?!
Лелуја цвет
Отварају се видици
Расцветава пупољак живота
Осећа се дашак ветра и бљесак у очима види
Различак плави светлост у оку прелива
Гране стреме у висине,
Са жудњом траже да добро победи зло
Погледи им упрти у даљине...
На трновитом путу љубав се трже
Ко ће њу да заузда?
Ко ће младост да спута?
Снажне су младице њене
Ко ће да развеје наталожену тишину?
Још су мали сметови
Притоке су бујне, неће пресушити
Бујицу речи младост наша ће покренути
да створи нове реке и токове
на извору видослова живота.
